Nedostatak kvalifikovanih radnika i dalje predstavlja jedan od važnih izazova za poslodavce širom sveta. Prema istraživanju ManpowerGroup za 2026. godinu, čak 72% ispitanih poslodavaca navodi da ima poteškoće pri pronalaženju odgovarajućih kandidata za otvorena radna mesta. Istraživanje je obuhvatilo 39.063 poslodavca iz 41 zemlje, a podaci su prikupljani tokom oktobra 2025. godine.
U takvim uslovima kompanije sve više razmišljaju o različitim načinima organizacije rada i obezbeđivanja potrebnog broja zaposlenih. Lizing radne snage može biti jedan od modela koji kompanijama omogućava veću fleksibilnost kada postoji potreba za dodatnim radnicima, promenljivim brojem zaposlenih ili bržim popunjavanjem određenih pozicija.
Nedostatak radnika nije problem samo pojedinih industrija
Rezultati istraživanja pokazuju da se problem nedostatka talenata ne odnosi samo na jednu grupu zanimanja ili jednu privrednu granu. Posebno se izdvajaju oblasti u kojima se traže specifična znanja i veštine, dok tehnološke promene dodatno utiču na potrebe poslodavaca.
Po prvi put su veštine povezane sa veštačkom inteligencijom izbile na prvo mesto među teško dostupnim veštinama.
- Razvoj AI modela i aplikacija – navodi 20% poslodavaca.
- AI pismenost – ključna je za 19% kompanija.
- Inženjerske veštine – 19%.
- Prodaja i marketing – 18%.
- Proizvodnja i logistika – 17%.
- Tradicionalne IT i data veštine – 17%.
Ovi rezultati ukazuju na promenu strukture potražnje za radnom snagom. Kompanijama nisu potrebni samo veći brojevi zaposlenih, već i ljudi sa odgovarajućim znanjima koja prate promene u načinu poslovanja.
Velike kompanije osećaju veći pritisak
Veličina kompanije takođe utiče na izraženost problema. U istraživanju su najveće poteškoće pri pronalaženju radnika prijavile kompanije koje imaju između 1.000 i 4.999 zaposlenih – njih 75%. Kod najmanjih kompanija, sa manje od 10 zaposlenih, ovaj procenat iznosi 64%.
Veći broj zaposlenih često znači i veći broj različitih radnih mesta, potrebu za većim brojem specijalizovanih profila i složeniju organizaciju rada. Zbog toga popunjavanje samo nekoliko deficitarnih pozicija može imati značajan uticaj na funkcionisanje pojedinih delova kompanije.
Kako kompanije odgovaraju na nedostatak radne snage?
Istraživanje pokazuje da poslodavci koriste kombinaciju različitih strategija. Čak 91% njih primenjuje neku vrstu mere kako bi odgovorilo na problem nedostatka radne snage. Najčešće se koristi kombinacija internih i eksternih strategija:
- Interni razvoj: 27% ulaže u dodatno osposobljavanje i prekvalifikaciju postojećih radnika.
- Fleksibilnost: 20% uvodi fleksibilno radno vreme, a 18% nudi rad sa daljine.
- Finansijski podsticaji: 19% poslodavaca se odlučuje za povećanje zarada.
Ovakav pristup pokazuje da poslodavci ne traže samo jedan način za rešavanje problema. U zavisnosti od delatnosti, veličine kompanije i trenutnih potreba, mogu kombinovati razvoj postojećih zaposlenih, promene uslova rada i drugačije načine dolaska do potrebnih kandidata.
Fleksibilnija organizacija radne snage
Za kompanije koje imaju promenljiv obim posla posebno je važno da broj angažovanih radnika mogu da usklade sa realnim potrebama poslovanja. To može biti značajno u proizvodnji, logistici, trgovini, ugostiteljstvu, građevinarstvu i drugim delatnostima u kojima se potrebe za zaposlenima menjaju tokom godine.
Privremeno zapošljavanje i lizing radne snage mogu u takvim situacijama biti deo šire strategije upravljanja zaposlenima. Njihova uloga nije da zamene standardno zapošljavanje, već da kompanijama pruže dodatnu mogućnost kada postoji potreba za većim brojem radnika, popunjavanjem određenih pozicija ili fleksibilnijim angažovanjem.
Istovremeno, rezultati istraživanja pokazuju da je razvoj zaposlenih i dalje važan deo odgovora na nedostatak radne snage. Poslodavci, dakle, kombinuju razvoj ljudi koje već imaju sa pronalaženjem novih izvora kandidata i fleksibilnijim modelima organizacije rada.
Tržište rada ulazi u period u kome je prilagodljivost važnija
Podaci ManpowerGroup istraživanja za 2026. godinu pokazuju da problem nedostatka radne snage nije nestao, već da se menja zajedno sa potrebama privrede. Pored tradicionalno traženih zanimanja, sve veću pažnju privlače nove veštine povezane sa tehnologijom i veštačkom inteligencijom.
Za poslodavce to znači da planiranje radne snage postaje složenije. Nije dovoljno samo pronaći kandidata kada se pojavi slobodno radno mesto – potrebno je razmišljati o tome koje će veštine biti potrebne, koliko će zaposlenih biti potrebno i kako organizovati rad kada se poslovne potrebe promene.
U takvom okruženju različiti modeli angažovanja radnika mogu imati svoje mesto u poslovnoj strategiji. Kombinovanje razvoja zaposlenih, klasičnog zapošljavanja i fleksibilnijih modela može kompanijama omogućiti da lakše odgovore na promene u potražnji za radnom snagom, posebno u situacijama kada je pronalaženje odgovarajućih kandidata sve zahtevnije.
