Ugovori o radu u Hrvatskoj

Opšte pravilo u Hrvatskoj je da se ugovori o radu sklapaju na neodređeno vreme na puno ili skraćeno radno vreme. U izuzetnim okolnostima, ugovor se može zaključiti na određeno vreme ako je u pitanju sezonski rad, zamena privremeno odsutnog radnika ili privremeni projekat.

Zakoni u Hrvatskoj zahtevaju da ugovori budu u pisanoj formi i moraju biti na lokalnom jeziku ili dvojezični. Ugovor mora jasno navesti obavezne osnovne informacije koje se odnose na ugovorne strane kao što su adrese, plata (navedena u lokalnoj valuti), radno vreme, mesto rada, naziv radnog mesta, priroda ili kategorija posla, datum početka, godišnji odmor i otkazni rokovi.

Radno vreme u Hrvatskoj

Standardna radna nedelja u Hrvatskoj se sastoji od do 40 sati nedeljno raspoređenih na 5 ili 6 dana za zaposlene sa punim radnim vremenom. Zaposleni mogu da rade prekovremeno, s tim da prekovremeni rad ne prelazi 10 dodatnih radnih sati nedeljno. Zaposleni koji radi najmanje 6 sati dnevno ima pravo na odmor od najmanje 30 minuta, koji se uračunava u radno vreme. Zaposleni imaju pravo na najmanje 12 sati neprekidnog dnevnog odmora između 2 radna dana i nedeljnog odmora od najmanje 24 uzastopna sata.
Poslodavci su dužni da vode evidenciju zaposlenih i njihovog radnog vremena. Poslodavci su takođe dužni da čuvaju informacije koje se odnose na kategorije radnog vremena kao što su noćni rad ili prekovremeni rad jer to može uticati na određena prava iz radnog odnosa.

Praznici u Hrvatskoj

Hrvatska slavi 14 državnih praznika za koje se zaposlenima daje slobodan dan, uključujući:
- Novogodišnji Dan
- Bogojavljenje
- Vaskrs
- Uskršnji ponedeljak
- Praznik rada
- Nacionalni dan
- Praznik tela i krvi Hrista
- Dan antifašističke borbe
- Dan pobede
- Velika Gospojina
- Dan svih svetih
- Dan sećanja
- Božić
- Dan Svetog Stefana

Dani odmora u Hrvatskoj

Zaposleni imaju pravo na zakonski propisan minimalni godišnji odmor od 4 nedelje u kalendarskoj godini. Dakle, zaposleni sa punim radnim vremenom imaju pravo na minimalno 20 dana godišnje.
Zaposleni takođe imaju pravo na odsustvo do 7 dana u kalendarskoj godini za važne lične događaje kao što su brak ili smrt člana uže porodice.

Bolovanje

Prva 42 dana „redovnog“ bolovanja plaća poslodavac. Dodatno bolovanje pokriva HZZO. Iznos koji se isplaćuje za vreme bolovanja zavisi od ugovora o radu i plate zaposlenog. Međutim, naknada za bolovanje ne može biti manja od 70% prosečne dnevne zarade zaposlenih u poslednjih 6 meseci koji prethode bolovanju.

Roditeljsko odsustvo u Hrvatskoj

Hrvatski zakon predviđa nekoliko vrsta porodičnog odsustva.
Porodiljsko odsustvo
Trudnice imaju pravo na:
Porodiljsko odsustvo koje počinje 28 dana pre očekivanog datuma porođaja i traje do 6 meseci nakon rođenja deteta.
Porodiljsko odsustvo od 28 dana pre porođaja do 70 dana nakon porođaja je obavezno, a zatim fakultativno do 6 meseci nakon porođaja.
Nakon isteka roka od 70 dana, supružnik ili partner zaposlene ima pravo da koristi preostali period porodiljskog odsustva, uz saglasnost porodilje.
Za vreme porodiljskog odsustva roditelj ima pravo na 100% svoje plate (uključujući bonuse, provizije, beneficije itd.) koju isplaćuje HZZO.
Ne postoji zakonski uslov za plaćeno roditeljsko odsustvo, ali zaposleni ima mogućnost da koristi lično odsustvo.
Roditeljsko odsustvo
Roditelji imaju pravo na roditeljsko odsustvo u trajanju od 4 meseca po roditelju, po detetu za prvo ili drugo dete, u trajanju od ukupno 8 meseci koje dele roditelji. Ako roditeljsko odsustvo koristi samo jedan od roditelja (uz saglasnost drugog roditelja), taj roditelj ima pravo na samo 6 meseci roditeljskog odsustva. Za blizance ili za treće ili sledeće dete roditeljsko odsustvo je 30 meseci (bez obzira da li ga koriste jedan ili oba roditelja).

Roditeljsko odsustvo se može koristiti dok dete ne navrši 8 godina. Odsustvo se može koristiti u potpunosti, delimično (ne više od 2 puta godišnje) ili sa skraćenim radnim vremenom (trajanje roditeljskog odsustva se udvostručuje, a naknada se smanjuje na 50% od onoga što bi se isplaćivalo uz puno radno vreme). Za vreme roditeljskog odsustva platu isplaćuje Hrvatski zdravstveni fond koji podleže ograničenjima isplata.

Zdravstveno osiguranje u Hrvatskoj

Hrvatska ima obavezno zdravstveno osiguranje koje je uključeno u obavezno socijalno osiguranje poslodavaca. Zbog toga se poslodavci možda neće odlučiti da obezbede dodatnu privatnu zdravstvenu zaštitu.

Hrvatska dopunske beneficije

U Hrvatskoj je poslodavac dužan da od bruto plate zaposlenog odbije porez na dohodak, lokalni porez (gde je primenjivo) i doprinose za socijalno osiguranje.
Poslodavci mogu ponuditi dodatne pogodnosti po sopstvenom nahođenju. Zaposlenima u Hrvatskoj često se daju sledeće pogodnosti:
- Vaučeri za obrok
- Službena vozila
- Mobilni telefoni
- Bonusi u vezi sa učinkom

Bonusi

Generalno, ne postoje posebna pravila u vezi sa bonusima. Poslodavci su slobodni da obezbede bonus ili implementiraju bonus plan sa svojim zaposlenima kako smatraju da je potrebno. Bonusi su uobičajeni u Hrvatskoj i obično dolaze u obliku bonusa vezanih za učinak.

Raskid ugovora u Hrvatskoj

Poslodavac može ugovorom o radu odrediti probni rad do 6 meseci. Ako u toku probnog rada poslodavac utvrdi da zaposleni ne ispunjava uslove za radno mesto, zaposleni može biti otpušten bez otpremnine uz otkazni rok od najmanje 7 dana.
Zakoni u Hrvatskoj predviđaju da poslodavac može zakonski otkazati ugovor o radu na neodređeno vreme po sledećim osnovama:
- Učinak ili poslovni razlozi
- Nesposobnost zaposlenog
- Loše ponašanje
- Nepostupanje na zadovoljavajući način tokom probnog perioda
Kada poslodavac traži otkaz iz bilo kog od gore navedenih razloga, moraju se poštovati relevantni procesi kako bi se zaposleni zakonito otpustio. Nepoštovanje ispravnog procesa može dovesti do pravnog osporavanja od strane zaposlenog.
Radni odnos može prestati i sporazumom obe strane.
Minimalni otkazni rokovi su sledeći:
Pre isteka prve godine zaposlenja – otkazni rok je 2 nedelje
- 1 godina zaposlenja - otkazni rok je 1 mesec
- 2 godine zaposlenja: 1 mesec i 2 nedelje unapred
- Posle 5 godina zaposlenja: otkazni rok je 2 meseca
- Posle 10 godina zaposlenja: otkazni rok je 2 meseca i 2 nedelje
- Posle 20 godina kod istog poslodavca: otkazni rok je 3 meseca
Ako zaposleni ima 20 godina radnog staža kod istog poslodavca, otkazni rokovi se produžavaju za 2 nedelje ako je zaposleni stariji od 50 godina ili za 1 mesec ako je stariji od 55 godina.

Otpremnina

Zaposleni koji su dobili otkaz (osim zbog lošeg ponašanja) nakon 2 godine neprekidnog radnog odnosa imaju pravo na otpremninu. Otpremnina iznosi 1/3 prosečne mesečne zarade (koja se obračunava na osnovu 3 meseca pre raskida) za svaku uzastopnu godinu rada kod poslodavca.

Plaćanje poreza u Hrvatskoj

Poslodavci su u obavezi da od bruto plate zaposlenih odbiju porez na dohodak, lokalni porez i doprinose za socijalno osiguranje.

Porez na dohodak

Plata zaposlenih podleže poreznom odbitku od 20% ako zarađuju 360.000 kuna ili manje. Poreske olakšice će se povećati na 30% za plate iznad ovog iznosa.

Lokalni porez

Ova poreska stopa zavisi od lokacije u kojoj zaposleni ima prebivalište. Trenutne stope lokalnog poreza se kreću od 0% do 18%.

Doprinosi za socijalno osiguranje

Doprinosi za socijalno osiguranje se uplaćuju u penzijsko i zdravstveno osiguranje. Doprinosi su podeljeni na sledeće:
- Zdravstveno osiguranje je određeno na 16,5% – to plaća poslodavac i može se povećati.
- Penzijsko osiguranje je 20% – to plaća zaposleni i odbija se od bruto zarade.
Ove uplate su mesečni minimumi i mogu se povećati po dogovoru.

Ove informacije su date kao opšte prihvaćene informacije i nisu savetodavne usluge.