Ugovori o radu u Danskoj
Iako pismeni ugovor o radu nije potreban, najbolja praksa je da se uspostavi čvrst ugovor o radu u kojem se navode uslovi naknade za zaposlene, beneficije, uslovi za raskid ugovora i drugi uslovi i odredbe zapošljavanja. Zaposleni imaju zakonsko pravo da dobiju, u pisanoj formi, određene uslove i odredbe radnog odnosa najkasnije u roku od mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa. U pismu ponude i ugovoru o radu u Danskoj uvek treba navesti platu i sve iznose naknade u danskim krunama, a ne u drugoj valuti.
Radno vreme u Danskoj
Prosečna radna nedelja u Danskoj ne bi trebalo da prelazi 48 sati, uključujući prekovremeni rad. Međutim, većina kolektivnih ugovora sadrži pravila o standardnim radnim nedeljama i tipičan broj radnih sati je 37-37,5 sati nedeljno, od ponedeljka do petka. Zaposleni su dužni da imaju najmanje 1 ceo slobodan dan tokom cele nedelje; ovaj dan je obično nedelja.
Plaćanje prekovremenog rada je generalno regulisano kolektivnim ugovorom, ne postoje zakonski zahtevi u pogledu naknade za prekovremeni rad. Neki kolektivni ugovori dozvoljavaju zaposlenima da biraju između primanja uplate za prekovremeni rad i slobodnog vremena umesto plaćanja.
Praznici u Danskoj
- Novogodišnji Dan
- Veliki četvrtak
- Veliki petak
- Uskršnji ponedeljak
- Dan opšte molitve
- Spasovdan
- Duhovi
- Duhovski ponedeljak
- Dan ustavnosti
- Božić
- Drugi dan Božića
Dani odmora u Danskoj
Svi zaposleni u Danskoj imaju pravo na 25 radnih dana godišnjeg odmora. Zaposleni koji primaju platu za vreme godišnjeg odmora takođe imaju pravo na dodatak za godišnji odmor u iznosu od 1% zarade. Dodatak za godišnji odmor se mora platiti u 2 fiksne rate u maju i avgustu, a može se uplatiti i u isto vreme kada se koristi godišnji odmor.
Ako je zaposleni bio u radnom odnosu na kraći period, odobrava se 2,08 dana odmora po mesecu radnog odnosa. Zaposleni i dalje ima pravo da koristi do 5 nedelja godišnjeg odmora, ali on neće biti plaćen.
Period za koji se obra;unavaju dani odmora je od 1. septembra do 31. avgusta sa naknadnim periodom koji se produžava do 31. decembra iste godine. Obračunski i odbitni period biće istovremeni. Drugim rečima, zaposleni će obračunati odsustvo u istoj godini u kojoj mogu da ga iskoriste, a mogu da uzmu plaćeni godišnji odmor i pre nego što se on obračuna. Zaposleni moraju da uzmu odmor od najmanje 20 dana godišnje u skladu sa propisima o radnom vremenu (osim ako ne postoji opravdan razlog zašto ne mogu da uzmu odsustvo).
Neiskorišćeni dani odmora, do maksimalno 20 dana, biće nadoknađeni uplatom u Fond za godišnji odmor, osim ako ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Danska bolovanje
Uobičajena je praksa da se u ugovoru o radu navede koliko dugo će zaposleni primati bolovanje od poslodavca. Zaposleni ima pravo na iznos koji je ekvivalentan najmanje 30 dana naknade za bolovanje od poslodavca. Ovo će se primenjivati pod uslovom da je zaposleni radio najmanje 74 sata tokom 8 nedelja koje su prethodile bolovanju.
Posle prvih 30 dana odsustva, zaposleni ima pravo na bolovanje od lokalne samouprave u periodu do 22 nedelje odsustva, ili za zaposlene na platu, poslodavac može da zahteva nadoknadu troškova od lokalnih vlasti. Ovaj period se može produžiti u određenim okolnostima.
Postoji maksimalna granica za bolovanje koja je dostupna od opštine koja se ažurira svake godine.
Nije zakonska obaveza da se zaposlenima isplati puna plata tokom bolovanja. Međutim, kolektivni ugovori i/ili individualni ugovori o radu često daju pravo zaposlenom na punu platu tokom celog ili dela bolovanja.
Porodiljsko/roditeljsko odsustvo u Danskoj
Porodice u kojima roditelji žive zajedno kada se dete rodi imaju generalno pravo na 24 nedelje odsustva sa porodiljskim/roditeljskim naknadama nakon rođenja.
Porodiljsko odsustvo se može uzeti na sledeći način:
| Broj nedelja |
Pravila za odsustvo |
| 4 nedelje trudničkog odsustva |
Majka može da prima porodiljsku naknadu tokom trudničkog odsustva koje se može koristiti 4 nedelje pre termina porođaja. |
| 2 nedelje odsustva nakon porođaja |
Porodiljsko odsustvo se mora koristiti nakon rođenja deteta i ne može se prenositi |
| 8 nedelja po rođenju |
Kada se prve 2 nedelje odsustva završe nakon porođaja, majke imaju još 8 nedelja porodiljskog odsustva. Odsustvo se mora uzeti u prvih 10 nedelja od rođenja deteta. Majka može produžiti odsustvo ili da nastavi da radi sa skraćenim radnim vremenom po dogovoru sa poslodavcem |
| 9 nedelja odmora |
9 nedelja porodiljskog odsustva ne može se preneti na drugog roditelja. Odsustvo se mora uzeti u roku od jedne godine od rođenja deteta, osim ako je majka zbog posebnih okolnosti sprečena da uzme odsustvo. |
| 5 nedelja odmora |
5 nedelja porodiljskog odsustva mora da se iskoristi u roku od 1 godine od rođenja deteta. Međutim, majka može produžiti ili odložiti nedelje odsustva do 9. godine života deteta ako za to ispunjava uslove. |
Roditeljsko odsustvo:
| Broj nedelja |
Pravila za odmor |
| 2 nedelje odsustva nakon porođaja |
Nerađajući roditelji mogu uzeti odsustvo uz roditeljske naknade u prve 2 nedelje nakon rođenja deteta. Nerađajući roditelji takođe se mogu dogovoriti sa svojim poslodavcem da fleksibilno uzimaju odsustvo tokom prvih 10 nedelja.
Posebna pravila važe ako je dete hospitalizovano. Posebna pravila važe i ako žele da nastave sa radom na pola radnog vremena. |
| 9 nedelja odmora |
Nakon prvih 10 nedelja porodiljskog odsustva, roditelji imaju pravo na roditeljsko odsustvo od 32 nedelje svaki.
Roditelji mogu podeliti odsustvo, uzeti roditeljsko odsustvo u isto vreme ili odložiti deo odsustva. Po zakonu, zaposleni može da odloži 5 nedelja roditeljskog odsustva da bi ih koristio kasnije, pre nego što dete navrši 9 godina. Dalje, poslodavac i zaposleni mogu dogovoriti odlaganje odsustva između 1 i 32 nedelje. Po zakonu, zaposleni može produžiti roditeljsko odsustvo sa 32 nedelje na 40 ili 46 nedelja. |
| 13 nedelja odsustva |
Odsustvo od 13 nedelja sa roditeljskim beneficijama mora se iskoristiti u roku od 1 godine od rođenja deteta. Međutim, roditelji mogu produžiti ili odložiti nedelje odsustva do 9. godine života deteta ako za to ispunjavaju uslove. |
Bonusi
Podsticajni bonusi postaju sve češći u Danskoj, čak I u javnom sektoru. Ovi dodatni troškovi i bonusi se dogovaraju u ugovoru o radu.
Raskid ugovora/otkaz u Danskoj
Prestanak radnog odnosa u Danskoj je relativno jednostavan u poređenju sa drugim zemljama u EU. Zaposleni koji su kod istog poslodavca bili u radnom odnosu 12 meseci zaštićeni su od nepravednog otpuštanja. Kolektivni ugovori često sadrže slične odredbe.
U Danskoj ne postoji opšte zakonodavstvo u vezi sa probnim periodima, međutim, za zaposlene na platu može se dogovoriti probni period do 3 meseca. Za zaposlene na platu, radni odnos se može prekinuti uz obaveštenje najmanje 2 nedelje unapred.
Otkazni rok se obično određuje Zakonom o zaposlenima, važećim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu. Za zaposlene obuhvaćene kolektivnim ugovorom, otkazni rok se razlikuje u zavisnosti od delatnosti i primenjivog kolektivnog ugovora. Zaposleni imaju pravo na sledeći otkazni rok:
- 1 mesec tokom prvih 6 meseci zaposlenja
- Otkazni rok od 3 meseca nakon 6 meseci zaposlenja, koji se uvećava za 1 mesec za svake 3 godine radnog staža kod poslodavca, do maksimalno 6 meseci otkaznog roka.
Zaposleni koji su neprekidno bili u radnom odnosu kod istog poslodavca 12 ili 17 godina imaju pravo na otpremninu u iznosu od 1, odnosno 3 meseca zarade prema Zakonu o zaposlenima.
Zaposleni mogu osporiti otkaz na sudu ako smatraju da je nepravedan.
Plaćanje poreza u Danskoj
Stope poreza na dohodak su progresivne u Danskoj i porez na dohodak koji se plaća obračunava se na godišnjem nivou.
Porez na dohodak u Danskoj se sastoji od poreza na tržište rada, opštinskog poreza, zdravstvene zaštite i državnog poreza. Pored toga, postoji fiksna naknada za socijalno osiguranje. Crkveni porez je obaveza samo ako je zaposleni član danske luteranske crkve. Porez na tržište rada je na bruto dohodak, ali se ostali porezi na dohodak obračunavaju nakon što se uzmu u obzir dozvoljeni odbici. Sve u svemu, granična poreska stopa ne prelazi 52,07% (2023).
- Porez na tržište rada iznosi 8% bruto prihoda.
- Opštinski porez se obračunava na oporezivi prihod po paušalnoj stopi i zavisi od opštine. Stope su između 22,5% i 27,8%
- Državni porez se zasniva na kumulativnom prihodu i stope su između 12,09% i 15%
- Socijalno osiguranje za deo zaposlenih iznosi 1135,80 DKK godišnje. Deo poslodavca je između 8.000-10.000 DKK godišnje.
U Danskoj postoji niz olakšica koje se kompenzuju prihodima poreskih obveznika, smanjujući njihovo ukupno poresko opterećenje. Najčešći dodaci su:
- Lični dodatak za 2023. iznosi 48.000 DKK.
- Naknade u vezi sa zapošljavanjem, uključujući takse sindikata i fondova za nezaposlene, izdržavanje dece i privatne penzijske doprinose mogu ukupno iznositi 8.000 DKK godišnje.
- Naknada za prevoz poreskim obveznicima koji svakodnevno putuju na velike udaljenosti do svog radnog mesta obračunava se na osnovu broja odrađenih dana i pređenog puta. Nema odbitka za prva 24 pređena kilometra svakog dana i nije bitno koji vid prevoza se koristi. Obaveza je poreskog obveznika da to izračuna i uključi u svoju poresku prijavu poreza na dohodak građana.
Socijalno osiguranje u Danskoj se finansira iz doprinosa zaposlenih i poslodavaca. Finansira sledeće programe u zemlji sa godišnjim doprinosom zaposlenih od 1135,80 DKK i paušalnim doprinosom poslodavca koji može varirati u zavisnosti od zanimanja.
| Fond |
Doprinos poslodavca (prosek) |
| Obavezna penziona šema |
DK 2270 |
| Obrazovna šema |
DKK 2780 |
| Povreda na radu |
DKK 215-5140 |
| Šema penzijskog finansiranja |
DKK 590 |
| Fond za porodiljsko odsustvo |
DKK 1150 |
| Osiguranje od industrijskih povreda |
DKK 1035-23470 |
Registracija u kancelariji za civilnu registraciju, gde se izdaje CPR broj, zakonski je uslov za sve stanovnike Danske. CPR broj omogućava stanovnicima da imaju koristi od zdravstvenih i socijalnih beneficija u Danskoj.
Ove informacije su date kao opšte prihvaćene informacije i nisu savetodavne usluge.
