Zapošljavanje u Norveškoj

Norveška se nalazi na zapadnoj ivici Skandinavskog poluostrva i obuhvata arhipelag Svalbard u Arktičkom okeanu, koji ima oko 2.450 stanovnika i najsevernije je naselje na svetu. Norveška kao celina ima preko 5 miliona stanovnika i ustavna je monarhija, na čijem čelu je kralj Harald V.
Norvežani su poznati po tome što su skromni i smatra se nepristojnim skretati pažnju na sebe. Stil komunikacije teži da bude direktan i iskren, a preterivanje ne prolazi dobro. Pripremite mnogo činjenica i podataka za sastanke kako biste podržali svoj predlog i budite sigurni da stižete na vreme. Stil upravljanja u Norveškoj je sličan američkom, i dok se traži konsenzus, odluka ostaje na šefu.

Knaufer-gipsar sa i bez EU dokumenta za rad u Norveškoj

Licenciranoj Agenciji za zapošljavanje Novotek manpower potrebni Knauferi-gipsari sa i bez EU dokumenta za rad u Norveškoj. Prijava za ovu poziciju je besplatna, bez ikakvih troškova zapošljavanja. Poslodavac obezbeđuje radnu i boravišnu dozvolu, lekarski pregled, socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje.…

Ugovori o radu u Norveškoj

Pisani ugovor o radu je zakonski obavezan i treba ga zaključiti u roku od mesec dana od stupanja na posao. Takođe je vrlo uobičajeno da se radni odnos reguliše kolektivnim ugovorom. Glavne kolektivne organizacije u Norveškoj su Konfederacija norveških preduzeća i Norveška konfederacija sindikata.
Ugovori o radu treba da preciziraju uslove za nadoknadu, beneficije i uslove za raskid radnog odnosa. U ugovoru o radu uvek treba navesti platu i sve iznose naknade u norveškoj kruni, a ne u stranoj valuti.

Radno vreme u Norveškoj

Standardni radni dan je 9 sati dnevno, sa jednim satom uključenim za ručak. Izuzeci se često prave zbog roditelje sa malom decom, zbog ličnih sastanaka i bolesti.
Svaki radni sat preko 9 sati dnevno i 40 sati sedmično se smatra prekovremenim radom i zaposlenima se mora platiti premija od najmanje 40% u odnosu na normalnu stopu, ili se umesto toga mora obezbediti slobodno vreme.
Radno vreme ne bi trebalo da prelazi više od 10 sati prekovremenog rada nedeljno, 25 sati prekovremenog rada na svake 4 nedelje i 200 sati prekovremenog rada svake godine.

Praznici u Norveškoj

Norveška slavi 8 državnih praznika za koje se zaposlenima daje slobodan dan, uključujući:
- Novogodišnji Dan
- Veliki četvrtak
- Veliki petak
- Uskršnji ponedeljak
- Spasovdan
- Duhovski dan
- Božić
- Dan darivanja
Iako se ne smatraju državnim praznicima, poslodavci mogu izabrati da ponude slobodno vreme za Dan rada, Dan Ustava, Badnje veče ili Novu godinu.

Dani odmora u Norveškoj

Norveški zakon o praznicima predviđa pravo na godišnji odmor od 25 dana. Zaposleni stariji od 60 godina imaju pravo na godišnji odmor od 31 dan. Međutim, većina norveških kompanija obezbeđuje 5 nedelja odmora ili na osnovu Kolektivnog ugovora, ugovora o radu ili kao deo politike poslodavca.
Regres za godišnji odmor mora da iznosi 10,2% godišnje naknade ako zaposleni ima pravo na zakonski minimalni godišnji odmor i 12,5% za zaposlene starije od 60 godina. Oni se obično isplaćuju svakog juna.

Bolovanje u Norveškoj

Generalno, poslodavci plaćaju prvih 16 kalendarskih dana bolovanja. Norveška služba za rad i socijalnu zaštitu (NAV) plaća od 17. dana pa nadalje osim ako su drugačiji uslovi navedeni u ugovoru zaposlenog ili kolektivnog ugovora.
Zaposleni moraju da obaveste svog poslodavca ako su odsutni zbog bolesti. Za periode duže od 3 dana potrebna je potvrda od lekara.
Osim ako nije drugačije dogovoreno sa poslodavcem, naknade za bolovanje su ograničene na šestostruki osnovni iznos nacionalnog osiguranja godišnje.

Porodiljsko/porodično odsustvo u Norveškoj

Zaposlene imaju pravo, ako žele, da uzmu do 12 nedelja odsustva tokom trudnoće. Od prvog dana nakon porođaja, porodilja je dužna da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju od šest nedelja, osim ako ne priloži lekarsko uverenje da je bolje da se vrati na posao. Otac ima pravo na dve nedelje neplaćenog roditeljskog odsustva da bi pomogao majci.
Zaposleni muškarci imaju pravo na 15 nedelja pune plate.
Roditelji imaju pravo na ukupno 12 meseci odsustva u vezi sa porođajem i nakon porođaja. Ovih 12 meseci uključuje pravo majke na odsustvo do 12 nedelja tokom trudnoće i šest nedelja odsustva rezervisano za majku nakon porođaja. Neposredno po isteku ovog perioda odsustva sa beneficijama, svaki roditelj ima pravo na do 12 meseci, po detetu, dodatnog roditeljskog odsustva bez naknade ili beneficija. Samohrani roditelji imaju pravo na do 24 meseca dodatnog roditeljskog odsustva.
Osim ako to nije navedeno u ugovoru o radu, poslodavci nisu u obavezi da zaposlenima plaćaju roditeljsko odsustvo dok su na odsustvu; roditeljske naknade plaća NAV.
- Ako roditelji odluče da primaju punu roditeljsku naknadu (100%), njihov kombinovani period prava na naknadu iznosi 49 nedelja po detetu. Od perioda beneficije, 15 nedelja je rezervisano za majku (od toga tri nedelje pre i šest nedelja posle datuma porođaja), a 15 nedelja je rezervisano za oca.
- Kada se uzme 59 nedelja roditeljskog odsustva, roditeljska naknada će biti ograničena na 80% plate u trenutku rođenja deteta.
- Kada se uzme 49 nedelja, roditeljsko odsustvo će biti plaćeno u visini od 100% plate u trenutku rođenja deteta.
- Roditelji koji koriste delimično roditeljsko odsustvo (tj. nastavljaju da rade sa skraćenim radnim vremenom) imaju puno pravo na beneficije, ali se proporcionalno raspodeljuju na duži period.
- Umesto da uzmu celo ili deo svog roditeljskog odsustva sa punim radnim vremenom, roditelji mogu da izaberu da uzmu delimično odsustvo, i da nastave da rade sa skraćenim radnim vremenom, u periodu do tri godine nakon rođenja.
- Za usvojitelje, kombinovano pravo na roditeljsku naknadu iznosi 46 nedelja po punoj stopi ili 56 nedelja po stopi od 80%.
- Nacionalna bezbednost ne isplaćuje roditeljske naknade za plate veće od šestostrukog iznosa Grunnpensjon ili „G“. Od 2021. ovo ograničenje trenutno iznosi oko 638.394 NOK.
- U ugovorima o radu obično se navodi pravo zaposlenog na isplatu roditeljske naknade od poslodavca ako je plata zaposlenog veća od ovog ograničenja (ograničenje je trenutno od 2021. 638.394 NOK).
- Poslodavci obično isplaćuju obične ili ugovorene plate, a nadoknadu im daje Nacionalna bezbednost do granice od 6 „G“.

Zdravstveno osiguranje u Norveškoj

Svi stanovnici Norveške imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu u javnim bolnicama. Za lečenje u privatnoj klinici koja nema aranžman sa javnim zdravstvenim sistemom, pun trošak pada na teret pacijenta. Članice EU imaju pravo na isti nivo nege kao i norveški državljani. Privatno zdravstveno osiguranje raste, ali pokriva samo oko 5% zdravstvenih usluga, a velika većina njih su izborne usluge.

Norveške dodatne beneficije

Uobičajeno je da zaposleni na višim pozicijama, konsultanti i oni u menadžmentu dobijaju opcije za akcije.

Raskid ugovora/otkaz u Norveškoj

Probni rokovi u Norveškoj obično su između 3 i 6 meseci. Uobičajeno je pristati na otkaz od 14 dana za zaposlene tokom probnog roka.
Zakonski otkazni rok za poslodavca pri otpuštanju zaposlenog varira između 1 i 6 meseci, u zavisnosti od radnog odnosa, starosti i dužine radnog staža u kompaniji. Najčešće je otkazni rok 3 meseca.
Zaposleni koji daju otkaz obično moraju da poštuju otkazne rokove koji su ugovoreni ugovorom o radu, ali oni ne mogu biti duži od 3 meseca.
Pre nego što zaposleni bude otpušten, poslodavac mora da sazove sastanak sa zaposlenim kako bi se razgovaralo o mogućem raskidu radnog odnosa. Zaposleni može dovesti savetnika na sastanak.
• Obaveštenje o raskidu treba da bude u pisanoj formi i da sadrži određene informacije u skladu sa zakonom, i mora se lično predočiti zaposlenom ili poslati preporučenom poštom na kućnu adresu zaposlenog.
• Ako zaposleni to zahteva, poslodavac mora da organizuje i konsultativni sastanak sa zaposlenim, nakon što mu se dostavi obaveštenje o otkazu.
• Zaposleni imaju snažnu zaštitu od otpuštanja u Norveškoj. Poslodavac mora imati opravdan razlog za otkaz ugovora o radu.

Plaćanje poreza u Norveškoj

Sistem nacionalnog osiguranja se delom finansira iz doprinosa za socijalno osiguranje poslodavaca i zaposlenih, a delom iz poreza. Šema se sastoji od:
- penzije
- invalidske penzije
- naknade za nezaposlene
- naknade za bolovanje
- druga socijalna davanja
Zaposleni u Norveškoj moraju da plaćaju doprinos za nacionalno osiguranje od 7,9% bruto zarade. Stopa doprinosa je 11,1% za samozaposlena lica. Doprinosi poslodavca su do 14,1%. Ova stopa se povećava za poslodavce na 19,1% za prihode veće od 750.000 NOK.
Obavezno je za sve poslodavce koji su oporezovani u Norveškoj i koji imaju najmanje jednog zaposlenog da obezbede šemu dodatne penzije. Penzijski plan može biti jedan od sledećih:
- plan definisanih doprinosa (gde je stvarna penzija koja se plaća penzijski doprinos plus povraćaj doprinosa)
- penzijski plan kompanije (gde je stvarna penzija slična određenom nivou terminalne isplate zaposlenih).
Obe vrste penzijskih šema mogu biti finansirane ili osigurane u društvu za životno osiguranje.
Norveška je usvojila dvostruki porez na dohodak. Pod dvostrukim porezom na dohodak, prihodi od rada i penzije oporezuju se po progresivnim stopama, dok se prihodi od kapitala oporezuju paušalno. Uobičajena stopa poreza na dohodak u Norveškoj je 22%.

Ove informacije su date kao opšte prihvaćene informacije i nisu savetodavne usluge.